Pariz, centar sveta

Zašto?

Sve što sam u svojih pedeset sedam godina slušao, čitao, gledao, hvatao u prolazu pa u snovima oblikovao, stvorilo je u meni ubeđenje da je Pariz centar sveta. Ništa u životu nisam toliko želeo da vidim i doživim kao Pariz i zbog toga je postojala sasvim realna opasnost da se odande vratim razočaran.

Jer, naravno da više nema Pariza Henrija Milera, a i ako ga ima tamo negde oko Klišija, meni je nedostupan. Nema ni film noir Pariza, osim po muzejima u koje, inače, ne volim da idem. Šansona je umrla onomad sa Iv Montanom, bezmalo pre tri decenije. Sve zbog čega sam se u Pariz zaljubio ovako na daljinu, ili je nestalo ili se pretvorilo u spomenike i muzejske eksponate.

I onda, gde sam ja to krenuo, šta da vidim i doživim?

U Pariz smo krenuli drugačije nego što inače idemo na putovanja. Obično biramo destinacije tako što pratimo HitList i WizzAir aplikacije, pa kad se pojavi nešto baš povoljno za put do nekog mesta koje imamo želju da obiđemo, pokušavamo da u te termine uklopimo svoje vreme i finansije. Ovog puta je bilo nešto drugačije jer se u jednom trenutku mojoj ženi desila nenadana, manja finansijska injekcija i rekla je – vodim tebe i Alisu u Pariz (na kraju je ispalo da je ta injekcija bila nedovoljna, morali smo neko vreme da se oporavljamo, jer osim što je najlepši, Pariz je i jedan od najskupljih gradova na svetu, ali nismo ni trenutka zažalili).

Potpuno pogrešan pristup iz više razloga

A najvažniji je taj što je bio početak avgusta, sezona u punom jeku. Em gužva, em skupo. Ali rešili smo, sad je gotovo. Sedaj za računar i nađi načina da prođeš što jeftinije i sa najmanje stresa.

Pripreme

Pripreme su za nas sastavni deo putovanja i to jedan od lepših. Odlazak i boravak su samo finale. Kada počnu pripreme, u glavi si svakim danom sve više tamo, a sve manje ovde, a negde rekoh, ponekad putujemo ne samo da vidimo ono tamo, već i da ne gledamo ovo ovde. Zato je potrebno odmeriti pažljivo čak i vreme trajanja priprema.  Pripreme za putovanja svakako zaslužuju poseban tekst.

Kako?

Put

Avionske karte smo nabavili preko Jumbo travela jer daju na šest mesečnih rata. Ima još agencija preko kojih možete tako da kupite karte, ali cena je do u evro ista. Nikakav drugi način prevoza ne preporučujem ako je destinacija udaljena više od 500 kilometara. Sve što uštedite na ceni karte potrošićete u putu, ako cena uopšte bude niža. I još važnije, bar pola dana će vam biti potrebno da se odmorite. A nemate pola dana za bacanje kad ste na putovanju. Tri povratne karte su nas koštale 600 evra. Skupo, ali kada je kratak rok i još sezona, nemate mnogo izbora.

Zato, planirajte na vreme

Zašto i kako u Pariz?Kada planirate na vreme, WizzAirom možete da odete (iz Beograda) i vratite se za osamdesetak evra po osobi. Štaviše, po ovoj ceni nismo našli direktan let, morali smo da presedamo u Beču. Ali dobro, imali smo short connection, samo smo prešli iz aviona u avion (i stigli da popušimo po dve cigarete).

Varijante su:

Aerodrom “Nikola Tesla”aerodrom Šarl de Gol i aerodrom “Nikola Tesla” – aerodrom Buve. Vremenski vam se praktično isto `vata jer je Buve mali aerodrom sa odlično organizovanim autobuskim i železničkim transportom pa iako je 80km udaljen, potrebno vam je nešto više od sat vremena do Pariza, a Šarl de Gol je na obodu grada ali je ogroman, samo dok stignete od aviona do izlaza sa areodroma i stanice za voz do centra grada prođe dobrih pola sata, i najmanje još toliko vremena vožnje. I cena transporta od aerodroma do centra Pariza je slična (dvadesetak evra povratna karta, za decu do sedam godina upola manje). Taxi od CDG do Pariza je 50€, a uber je par evra jeftiniji).

Smeštaj

Ako mene pitate, Airbnb uvek. Nećete u hotelu doživeti grad, no way. Možda nećete ni inače, ali susreti sa komšijama, kupovina doručka u lokalnoj pekari, samoposluga, jutarnja kafica u obližnjem kafiću bez turista, neprocenjivi su. Da ne govorim o razlikama ukoliko ste pušač ili vodite unuče sa sobom.
Pariz je podeljen na 20 arondismana, spiralno poređanih od centra grada. Za starce i decu ne preporučujem XVIII-i i XIX-i. Monmartr ćete obići svakako, ali ne morate baš tamo i da spavate, da ne objašnjavam sad zašto. Svi ostali arondismani dolaze u obzir. Možda će vam se, kad gledate mapu, neki od njih učiniti predaleko, ali metro savršeno dobro radi, pa s kraja na kraj Pariza stignete praktično za sat vremena, a do centra za upola manje.

Malo i sreće, ali više pametan izbor

Nas je slučaj odveo u XI-i arondisman, na trg Nation i bili smo prezadovoljni. Cena smeštaja je, kad je Airbnb u pitanju, ista kao i svuda. Nema neke razlike, Beograd, Pariz ili Barselona. Za $35 – $50, naći ćete nešto za sebe, ali naravno, mora se i smeštaj planirati na vreme. Doduše morate voditi računa o drugim stvarima kad iznajmljujete stan i o tome ćemo u posebnom tekstu.

Stigli, smestili se, sad šta?

Kako šta? Bilo šta. U Parizu si čoveče, izađi napolje, diši vazduh koji su udisali Volter i Sartr, hodaj ulicama kojima je hodao Ljuba Popović, svrati u bilo koji bistro i sačekaj da te kucne po ramenu duh Edit Pjaf i zamoli za upaljač. Koko Šanel su svuda oko tebe. Bele, crne, žute…

Šalim se malo, a malo se i ne šalim. Važno je da ste opušteni i da se ne prepuštate baš u potpunosti realnosti. Malo lebdite tim ulicama, nemojte samo da hodate. Izmešajte ono što znate sa onim što vidite. Putovanja, bar ovakva kakva moja žena i ja priželjkujemo oplemenjuju i oslobađaju dušu, a ne pamet.
O tome šta morate da vidite malo kasnije, da se sada vratimo na praktične savete.

Gradski saobraćaj

Pre svega, GoogleMaps aplikacija je nešto što morate imati u telefonu (a u džepu od ranca power bank da dopunite bateriju. Ako ga zaboravite, potražite usb punjače na stanicama gradskih autobusa) i sasvim vam je dovoljna da se snađete bilo gde i u bilo kom trenutku jer vam savršeno precizno i jasno govori koja linija će vas odvesti tamo gde želite, kako da do prevoza dođete najbrže i kada je naredni polazak. S tim u vezi, da ne zaboravim, SIM kartica sa 10GB interneta, koja radi samo u Parizu (ile de Paris), ali ne i u na primer Disneylandu koji je 3okm udaljen od Pariza košta 12 do 15 evra i možete da je kupite u bilo kojoj radnji gde u izlogu vidite nešto u vezi računara – ima ih u svakoj ulici, čini mi se.

Metro

16 različitih linija i oko 300 stanica. Saobraća svakodnevno od 6 i 30 do 00.45h, a petkom i subotom sat vremena duže. Pojedinačna karta je 1.9€, a ako kupite carnet od 10 karata, 12€ (za decu do 7 godina upola manje). Karte se kupuju na automatu ili na blagajni na ulazu u metro i važe za čitavu zonu (kojih ima tri), a ne samo za jednu vožnju. Relativno je čisto i udobno (linije koje prolaze kroz prva tri arondismana, savršeno čiste i udobne, a kako idete dalje, tako se kvalitet menja) i retko ima gužvi. Ako vam se nekad učini da je prepuno, sačekajte sledeći voz, prolaze na svakih 2 minuta. Metro će vas odvesti svuda po Parizu, ali ne i do Disneylanda ili Versaja koji su malo udaljeni. Za njih vam je potreban:

RER

Postoji pet linija, a funkcioniše praktično isto kao i metro, osim što nema onih sat vremena duže petkom i subotom. Kada kupite kartu za RER (recimo kad izađete iz aviona na Šarl de Golu), ona vam važi i za prelazak u metro do vašeg odredišta, samo što morate da je otkucate i na izlazu iz RER i ulasku u metro. Važi i obrnuto, ali ako kupite kartu do krajnje destinacije, ne običnu metro kartu.

Alternativa metrou i RER-u su gradski autobusi i tramvaji koji idu na 5 minuta i važe iste karte kao za metro. Lošija i sporija alternativa, ali ako negde zaglavite do kasno, jedini izbor vam je noćni autobus ili taxi/uber.

Šta jesti i piti u Parizu i gde?

Na večere i ručkove po restoranima u Parizu zaboravite ako niste spremni da platite stotinak evra za vas dvoje i dete. To što na reklami piše na primer “Brunch complet pour 4 personnes – 68€” je varka. Dok naručite hleb, kafu, vodu… ode na još toliko. A ako vam te pare nisu problem, verovatno i niste na ovom blogu. Znači, samoposluge (cene za nijansu više od naših, ali neke i niže) i spremanje obroka kući. Eventualno pekare ali ne one u prvim arondismanima. Kafe nema ispod 2,5€, a i to tek u arondismanima sa dvocifrenim brojevima. U centru gde god sednete koštaće vas najmanje 5€. Vodu nosite u flašici u rancu, ne naručujte je uz kafu ni slučajno jer je duplo skuplja od nje. Espreso s mlekom je 2€ skuplji od onog bez mleka. Sendvič, čaša vina… sve dvocifreno u evrima.

Cigarete

Uglavnom su 8€, ali u avion možete da unesete jedan boks, plus nekoliko paklica po džepovima, pa mislite na vreme. S tim u vezi, pušenje je dozvoljeno na terasama većine restorana i u vrlo malom broju barova označenim sa “tabacs”, ali u njih nećete ući sa detetom, a i glupo je… u principu je čak i na ulici dozvoljeno samo na označenim mestima, ali to već niko ne poštuje. Pikavaca po ulici kao u bilo kom gradu u Srbiji.

Šta obavezno videti u Parizu?

Ma `ajte molim vas, obavezno nije ništa kad su u pitanju starci, ali kad su u pitanju deca, obavezno je svašta pa ću o tome u posebnim tekstovima.
Znači braćo seniori, šetnja je zdrava, parkovi (Luxemburški, na primer, ili park ispred Rodenovog muzeja – ulaz u muzej je 78€, ali ima se šta videti i u parku ispred) su besplatni i prelepi. Arhitektura, da vam ne pričam. I da se podsetimo, putujemo da nešto tamo vidimo, ali i da ovo ovde neko vreme ne gledamo. Na dobitku smo čim smo na put krenuli.

Sajtovi i aplikacije

Ako već imate spisak mesta koja morate da obiđete, karte kupujte preko interneta. Za nijansu su jeftinije i manje ćete čekati u redu za ulaz (to što na tim sajtovima piše fast pass, ne znači da ćete samo da prođete, jer u realnosti većina posetilaca tako i kupuje karte pa su redovi i tamo i ovamo). Da ne tražite puno po intenetu, evo jednog od sajtova na kojem imate sve cene i mogućnost da karte kupite.

Postoji i veliki broj specijalizovanih aplikacija, ali većinom su to klonovi GMaps koja je zaista sve što vam je potrebno. Eventualno skinite Secret Paris jer će vam svakodnevno predlagati neka mesta tipa najstarije drvo u Parizu, omiljeno mesto Ežena Delakroa ili fontana – simbol pariskog romantizma i to često ume da bude zanimljivije od izvikanih mesta do kojih uglavnom i ne možete da stignete od gomile turista sličnih vama.

Obavezno!

Ono što ne smete da propustite je vožnja Senom (desetak evra po osobi, vredi svaku paru), ali čekajte da počne da se smrkava, dnevne vožnje su bez veze. Dobro, nisu bez veze, ali su neuporedive sa noćnim. Dođite do Sene ispod Ajfelovog tornja oko 21h (u Parizu se smrkava nekih sat i po kasnije nego ovde), ogrnite nešto čak i ako je leto i izaberite brodić ispred kojeg je najmanji red. Svi imaju istu trasu i vratiće vas kroz sat vremena na isto mesto sa kojeg ste pošli.

Budite realni kad planirate

Pa, svakako ne pravite planove koje vam na raznim sajtovima sugerišu jer nećete stići da ih ostvarite, čak i ako vam novac nije problem. Samo ćete da se nervirate, a čisto da znate, putno osiguranje koje uplatite u Srbiji ne znači da u Parizu nećete morati da platite ako vam, ne daj bože, zatreba lekarska pomoć. Platićete papreno, a novac će vam osiguranje refundirati kad se vratite. Prvo, svuda su redovi i drugo, gde god da pođete, pogled i noge će vas sami odvesti na neplaniranu stranu (hej, vidi ono, ajd samo da pogledamo, ima vremena. E, šipak ima vremena, jer “samo da pogledam” mesta su svuda oko vas).

Na primer ovako

Realan plan može da vam bude recimo, današnje prepodne provodimo u arondismanima južno od Sene. I onda izađete iz metroa negde u Latinskom kvartu i uključite google maps da vidite gde ste i šta ima značajno oko vas. Onda krenete na random stranu pa na šta naletite.

Ili, da ovog jutra prođemo tri kilometra dugu aveniju Šanzelize od početka (trg Konkord) do kraja (Trijumfalna kapija, odnosno trg Šarl de Gol) pa ako vam usput dosadi gledanje izloga druge najskuplje ulice na svetu, skrenite levo na čuveni most Alexandra III, a Trijumfalnu kapiju ćete videti narednog dana. Možete i da pazarite nešto ako imate bubreg viška i manjak pameti. Nisam pitao, ali uveren sam da takva transakcija nije sasvim nemoguća na Šanzelizeu.

Šta još…

Ajfelov toranj nećete da promašite, nema potrebe da ga planirate uopšte. I kad vidite koliki je red ispred, izgubićete svaku volju da se na njega popnete (i ostanete kraći za 40€ po osobi, za decu do 7 godina upola manje), garantujem. Ali zato ispod Ajfelovog tornja imate odličan mini buvljak, sa jeftinim makaronima za poneti i raznim nekim drangulijama. Ako baš imate jaku želju da Pariz vidite iz ptičje perspektive, neuporedivo je lakše (i mnogo jeftinije) popeti se na šezdeseti sprat 210 metara visoke kule Monparnas koja je ubibože ružna kad je gledate i jedino mesto odakle vam neće kvariti pogled na Pariz je – ona sama. Ili se provozajte na velikom točku u parku Tulerije (5€ po osobi), unuci će vam biti zahvalni.

Ne zato što ste matori, ali…

Prošetajte grobljem Pjer Lašez, lepo je i naravno, tiho. Čoveku dođe da kaže, pristajem odmah da umrem ako mi neko garantuje da ću ovde da budem sahranjen. Na sreću, ovo drugo nije izvodljivo pa možete takve gluposti slobodno da izgovarate. Kad izađete s groblja, ako je vikend, svratite u neki od improvazovanih kafića na otvorenom kojih ima u (radnim danima) praznim prostorima između zgrada okolo. Jeftini su (u odnosu na ostale, inače ni oni nisu baš) i zanimljivi. Ne znam kako tačno funkcionišu i da li baš svako može da ih tako postavi ili je neophodno da bude registrovano ugostiteljsko preduzeće ali skroz su kul. Improvizovan šank, kobajagi stolovi, ležaljke, rasparne stolice i prijatna muzika.

Ima i još… a ipak neću uspeti sve da spomenem

Obiđite Momartr uzduž i popreko (ali Mulen Ruž ne radi pre podne i nema popust za penzionere, proverio sam), jedino tamo i na buvljaku Sent Uan (kažu, najveći buvljak na svetu) ćete naći suvenire i poklone po prihvatljivim cenama. Nešto je skuplje u Latinskom kvartu ali je i kvalitet bolji. A u tim krajevima možete i naći onu kafu za 2,5€ i po istoj ceni na primer milk šejk ili kolač za unuke.

Podelite se u timove ako ne može drugačije

Naš sistem je bio, prepodne za Alisu, odnosno Pariz for kids, zatim povratak kući na ručak i kraći odmor, pa popodne i veče za nas. Pogađate već da je njeno prepodne često trajalo do uveče, ali nije da nismo s tim računali. Pariz je naravno, predivan, ali prava lepota se vidi tek kad ga ugledate u unukinim očima.

Ono što je obišla moja žena a ja nisam, je dvorac Versaj. Dok se ona bavila kičerajskim i prepotentnim duhovima raznih Lujeva, ja sam uživao u kafiću na obali Sene sa Džimom Morisonom i Edit Pjaf… U svakom slučaju, računajte da vam je za Versaj potreban čitav dan. Ne samo zato što je izmešten iz samog Pariza već i zato što je ogroman.

I na kraju…

Kada vam se na dva dana pred povratak budžet potpuno istanji, možete da blejite ispred Notr Dama i pravite se kao da ste zbog njega došli tu. Malo fotgrafišete, a više sedite na klupama kojih ima dovoljno, slušajte ulične muzičare i trošite hranu i piće iz ranca. Držite se za ručice i ponavljajte poluglasno: mi smo u Parizu i volimo se. A unuci će biti zadovoljni igranjem u pesku, naviklo to u Srbiji i na manje.

I poslednje veče, ako vam ostane nešto para posle kupovine poklona za decu, spljiskajte sve u bistrou koji vam je prethodnih dana najviše zapao za oko.
Ne vraćajte novac kući, šta će vam? Život je na putovanju, kući je ono… sedim tu što moram.

Ulični svirač i zabava za sirotinju, Pariz, Notr Dam