Prag, putevi kojima se ređe ide

Ako volite i imate mogućnosti da tu i tamo putujete van granica Balkana, Prag je svakako grad koji ćete, ranije ili kasnije, posetiti.
Prvo što je u samom centru Evrope, ne može se promašiti takoreći.
I drugo, grad koji ima preko dve hiljade istorijski i kulturno-umetnički značajnih građevina i spomenika nije ni normalno zaobići ako već putujete. Zovu ga Grad stotinu tornjeva, Zlatni Prag, Majka svih gradova (Prag je, kao i Lisabon, imenica ženskog roda) i kako sve još ne.

Nijedna low cost kompanija nema direktne letove iz Srbije do Praga. Ipak, put vas neće koštati mnogo ako pažljivo planirate.
Recimo ovako. Niš – Bratislava – Niš Rayanairom košta 20€, a autobus od Bratislave do Praga (Flixbus, putuje se tri i po sata) 10€. A kad već prolazite kroz Bratislavu, zašto ne bi prenoćili i proveli jedan divan dan u prestonici Slovačke?
Od aerodroma do centra Praga uber košta nekih 20€, ali možete i odmah da kupite kartu za gradski saobraćaj. Trodnevna karta (za sve vrste prevoza po gradu) je 310CZK, odnosno 12€.

Što se smeštaja tiče, znate već. Airbnb je uvek naš izbor, iako smo ovog puta imali ozbiljan problem sa stanom. O tome ću u posebnom tekstu, ali airbnb support radi odlično, na kraju je sve ispalo dobro. Cene su oko 50 dolara što i nije baš jeftino, ali to je Prag. Generalno su cene u Pragu (u onim delovima grada kojima se turisti uglavnom kreću) visoke. Baš, baš visoke, u nivou Pariza rekao bih.

Problem sa Pragom je što toliko toga ima da se vidi da je prosto nemoguće bilo šta planirati. Bukvalno svaka ulica ima nešto na čemu će vam se zadržati pogled. Kad čovek pogleda spisak najvažnijih turističkih tačaka, ne zna gde će pre i čini se da je potrebno mesec dana da se sve to obiđe. Ali, naravno da nije tako. Nije Prag preveliki, sve je to skoncentrisano u užem centru i za tri dana obići ćete najvažnije lokacije.

Nama je ovo bio drugi boravak u Pragu i bili smo opušteni i bez pritiska da moramo da vidimo ovo ili ono. Prvi put smo tamo čekali novu 2014-u godinu i tada smo već obišli i centar i malostranske atrakcije i plovili Vltavom.

Neću vam, dakle, opisivati sada te stvari, imate bezbroj blog tekstova, glupo je da ih ponavljam. Preporučujem blog moje drugarice Jelene Radović u tu svrhu.

Ko ne zna, taj pita. A mi smo imali koga da pitamo. Bob Lebowski, praški starosedelac, nam je preporučio nekoliko tura za obilazak i malo dublje upoznavanje Praga. Neke od tura delom uključuju i klasične lokacije i prolazak kroz mravinjak turista, ali to je tako u gradu koji je iz godine u godinu među tri najposećenija u Evropi.

Pa, da krenemo.

Totalno otkačen lik, taj Černeho.

Ako pratite mapu videćete devet skulptura, ali ima ih još. Sedmicu ostavite za kasnije jer Žiškov toranj je malo udaljen, a deo je jedne od narednih tura.

A od tornja do centra možete da se spustite uspinjačom. Nama je stan bio na drugom kraju te ture, pa smo krenuli od tornja. Petrina je najviše brdo iznad grada i pogled je fantastičan. Nema potrebe da dajte 10€ da biste se popeli liftom na vrh tornja, ništa posebno nećete dobiti. Gornja platforma je zatvorena ne baš najčistijim prozorima a ionako je previše turista gore. A u podnožju je mali restoran u kojem ćete se odmoriti od penjanja i dopuniti zalihe vode na česmi. Da, da ne zaboravim zalihe vode… imajte na umu da se u Pragu i po prodavnicama u centru flašica vode od pola litra naplaćuje 3€. Znači, čim vidiš česmu, puni flašicu iz ranca.

Tu u podnožju je i ružičnjak sa „milion“ ruža svih mogućih boja.

Google maps kaže da tura traje oko sat vremena, međutim nama je trajala čitav dan. Prolazi pored katedrale Svetog Vida, predsedničke palate, Lenonovog zida i još nekih malostranskih atrakcija. Izdvojiću ipak baroknu crkvu Loreta. Koliko zbog izgleda, toliko i zbog činjenice da njenih 27 zvona svakih sat vremena sviraju „A Thousand Times We Greet Thee“.

I još ulicu Novy Svet, odmah ispod Lorete, koju turisti uglavnom previde, a jedna je od najlepših ulica u Pragu.

Spominjem ja zato što vam je usput, ali više o njoj pročitajte na blogu koji sam gore linkovao. Mi smo je pre šest godina obišli danju, a ovoga puta smo došli noću, i stvarno je malo onako… izaziva trnce kad padne mrak i kad je pusta jer turisti već odu na neka druga mesta

Karlin. Deo grada koji je doživeo veliku džentrifikaciju. Pre petnaestak godina, budući da je to deo grada koji je uvek prvi i najviše stradao u polavama, tu su stanovali najsiromašniji u Pragu. Radnička klasa, Romi, sitne zanatlije. Onda su sve to za male pare pokupovali veliki investitori, a grad je uložio veliki novac u izgradnju nasipa za odbranu od poplava. Cena zemljišta je skočila i sada je sve dosta drugačije, ali još uvek može da se vidi i stari šarm Karlina.

Tura: od metro stanice Florenc do Restorana Mon Ami koji drži Vedran iz Sarajeva. Pa ako se uželite domaće hrane vrste roštilj…

Kada obiđete Karlin, nastavite kroz Žiškov tunel do istoimenog dela grada. Taj tunel važi za prvu i veliku pobedu socijalističke nauke i gradnje. Prvi put je upotrebljen novi način gradnje tunela a koristi se i dan danas. Postepeno je probijan a betonski lukovi tunela su prvo pripremljeni u fabrici pa dovezeni tu gde je tunel bio sastavljen. Inače tunel je pešački i dugačak je oko 300 metara.

Žiškov je deo grada gde je nekada živela radnička klasa ali uglavnom državni službenici, službenici u bankama itd.
A tu smo i mi iznajmili stan. Tri tramvajske stanice od centra, mirno, bez velike gužve. Ima turista jer je veći broj hostela tu stacioniran ali to su uglavnom mladi, studenti i tako. Fina neka deca, travu (koja u Pragu legalno može da se kupi i konzumira) isključivo na ulici puše, ne dime u zatvorenim prostorijama.
Tu je na primer nastao sav punk i mnogo od alternativne kulture. Puno je noćnih klubova, odličnih restorana i zanimljivih kafića (najbliži kafić našem stanu se zvao „Sodoma i Gomora“).
Imate i dva brda na koja se vredi popeti. Na jednom je Žiškov televizijski toranj i skuplture beba koje se uz njega penju. Na drugom je najveći bronzani spomenik na svetu, spomenik Janu Žiški.

Prag ima prelepe parkove koje, zaslepljeni baroknim centrom, turisti retko obilaze. Jedan od njih je park Stromovka kroz koji vodi ova opuštajuća tura.

Reku ćete preći na splavu koji je besplatan a vozi kad se skupi nekoliko putnika. Preporučujem šetnju kroz vinograd. Ulaz se plaća 3€ ali vredi jer tako ćete biti u prilici da degustirate neka od šezdesetak vrsta vina koja se tamo prave. Možete i u botanički park (bez posete botaničkoj bašti ili sa, kako volite). Tu je odmah i Zoo ako vas zanima.

A preko puta je impresivni Trojski dvorac i ogromna galerija u njemu.

Na početku ture, putem aplikacije iznajmite električne bicikle koje su tamo parkirane jer 10km je 10km (i nazad još toliko) i onda polako uz Vltavu.

Na kraju ture ručate kod Poslednjeg Kelta i biće to još jedan divan, opušten dan u Pragu.

Ako razmišljate o dočeku Nove godine u Pragu, šta da vam kažem…
Lepo je naravno, sjajan vatromet i to, odlični restorani i klubovi. S druge strane, skupo je i gužva je užasna, mislim da ima tri turista po kvadratnom metru u Pragu tih dana.
Mi smo tu dočekali 2014-u, u restoranu U Supa i proveli se super, jer smo imali dobro društvo. Dobro i hrana je sasvim u redu, a ciganski bend je svirao sve i svašta, od dečijih pesmica do sjajnog jazza i to na zavidnom nivou. Posle smo saznali da je primaš treća generacija u porodici koja je završila bečki konzervatorijum.

Suvlasnici restorana su Srbin i Hrvat i to je inače, česta priča u Pragu. „Onih“ godina, kad su se mnogi naši ljudi bežeći od ludila razmilili po svetu, dobar broj njih je završio u Pragu koji se u to vreme tek otvorio prema svetu. I to je bila dobra odluka, Prag je pružao u stvari mnogo više šansi nego ostale države zapadne Evrope. Primali su svakoga i ukoliko je taj neko bio spreman da radi ili imao neko obrazovanje, vrlo lako je dobijao državljanstvo.
Vredni i sposobni su se lako i brzo probili i danas su ugledni članovi praške zajednice, pripadnici srednje i više srednje klase.

Zamolio sam Boba za preporuku restorana koji ne ubijaju cenama, imaju pravu domaću hranu, a nisu baš na udaru turista.

Neke smo overili i bili zadovoljni, neke nismo stigli, ali Bobu zaista treba verovati kada je Prag (i kafane posebno) u pitanju.

Što se tiče piva za one koji vole :

1. Lokal nad Stromovku: Google map: 4C39+68 Bubeneč, Dejvice, Prague 6 – pivo i sesti na zidić od parka Stromovka
2. Lokal Hamburk Map: Google map: 3CVW+7P Karlín, Prague 8 (to je deo rute na Karlinu)
3. Karlinska Pivnice: Google Map: 3FV4+3R Prague (deo ture Karlin)
4. Kod Zlatnog Tigra: Google map 3CP9+86 Prague. Otvara se u 15:00 i treba poraniti pošto je stalno gužva
5. Krčma u Parasutistu (donji sprat)

Što se tiče hrane:

1. Krčma u Parasutistu (Krčma kod padobranaca) Google Map: 3CG8+8G Prague. Češka kuhinja, dobre cene. Preko puta je i ruska crkva Sv. Cirila i Metodija. U podrumu crkve su ubijeni padobranci koji su izvršili atentat na Hajdriha. Ulaz je slobodan.
2. Na stare Sokolovne. Google Map: 3CG8+8G Prague. Češka kuhinja i Praške girice ili kako ih zovu: grundle.
3. Hostinec U tunelu: Google Map: 3FR3+67 Prague. Na ulazu u Žiškovski tunel. Dobra nostalgična češka kuhinja. Već smo pričali o džentrifikaciji ovog dela grada. Ovaj lokal i sve u njemu izgleda kao da su pokupovali sve (nameštaj, pribor za hranu, recepte itd ) od bivših stanara Karlina.