Pariz za decu – zašto?

Koliko god naša želja da vidimo Pariz bila velika, još nam je veća želja bila da tamo povedemo i Alisu. Naravno, svesni smo bili da je nepunih šest godina malo i da verovatno neće bog zna šta sa tog putovanja zapamtiti, ali svakako će u njoj ostati neki pozitivni tragovi ove avgustovske nedelje. Mnogo štošta je njoj sada bilo “prvi put”, od letenja avionom do odvajanja od roditelja na malo duže vreme i baš smo hteli da mi budemo deo toga.

A i da na vreme nauči sledeće:

Sena, mladost, ponoć

Mladi pored Sene, noću

Najveća greška koju u mladosti možeš da napraviš je da jedva dočekaš leto da zapališ na more.
Umesto toga putuj. Putuj bilo gde, po sopstvenoj zemlji ili inostranstvu za iste pare koje bi potrošio na moru. Svaki dan na putovanju vredniji je od letovanja na moru na bezbroj načina, to shvatiš tek mnogo godina kasnije nažalost.

Brčkanje u moru je za jednokratnu upotrebu. Bude ti lepo desetak dana ali od toga posle nemaš ništa.
Upoznavanje drugih ljudi i drugih gradova i zemalja je neprocenjivo. Na putovanjima se vidi i nauči da je život mnogo lepši nego što ti se čini. Oslobodiš se i shvatiš da zaista možeš šta god hoćeš, čak i ako si imao taj maler da si rođen na Balkanu.
Ne ostavljaj putovanja za kasnije, kad ostariš. Putovanja u mojim godinama su nešto drugo, nisu kao ona u mladosti. Džaba ih bilo sad.
To je jedini savet koji mogu da ti dam bez ikakve sumnje u to da li sam u pravu.

(Na slici mladi kojima moj savet nije bio potreban. Pored Sene, noću, posmatrali smo ih iz brodića. Na stotine ih je. Gitare, saksofoni, par boca vina i hrana iz supermarketa. Pričaju na bezbroj jezika i savršeno se razumeju)

Nasmejane okice i raširene ručice na gornjoj fotografiji su najlepši rezultat našeg putovanja u Pariz

E, ali, lako je dete dovesti do Pariza (samo ne zaboravite da vam je za unuče neophodna dozvola roditelja da sa vama putuje overena kod notara, bez toga nećete svi ući u avion) šta sa njim tamo? Za Disneyland smo, naravno, već znali, ali to je jedan dan, kako joj preostalo vreme učiniti dovoljno zanimljivim da nam se ne desi posle tri dana, “hoću moju mamu, hoću mog taaatuuu”…

Pariz, srećom, nudi dovoljno sadržaja za decu i za mnogo više od sedam dana, to smo shvatili već posle prvih par sati googlanja. Pri tome, Disneyland, mada najpoznatiji i najatraktivniji uopšte nije mesto na kojem će se dete najbolje provesti.
Postoji nekoliko tema parkova, parkova sa atrakcijama, naravno zoološki vrt, akvarijum, one malo starije klince možete odvesti i u pariske katakombe… ma ima svašta. Čak ni štenje ne moraju da budu dosadne, ali valjda to zavisi i od deteta. Alisa je povremeno bila zadovoljna i samo kad joj dozvolimo da drži kesu na glavi dok  maramicama briše bandere po Šanzelizeu.

Dogovor kuću gradi

U startu smo napravili dogovor za koji smo znali da će teško biti poštovan, ali morali smo da imamo nešto na šta ćemo da se pozovemo ako dođe do ozbiljnijih rasprava na relaciji baba – unuka (rasprave na relaciji deda – unuka nisu baš zamislive). Dogovor je bio, pre podne je Alisin izbor, popodne babin i dedin. Osim onog dana kada idemo u Disneyland, taj je čitav Alisin.