Diznilend je 30km istočno od Pariza, što znači, tridesetak minuta vožnje RER-om, linijom A. Od 6 i 30h do ponoći, saobraća na svakih 15 minuta, a karta košta 7,60€. Za decu do 7 godina upola manje. Ali neka vas ne zavara to što se relativno brzo stigne jer Disneyland je grad površine 20 kvadratnih kilometara. U stvari dva grada, jer postoji Disnayland Park i Walt Disney Studio Park – mi smo bili samo u prvom. Kad god stignete – kasno ste stigli i nećete sve obići za jedan dan. Pa, ako vam je cilj da dete obiđe sve i nemate nameru da idete u Pariz, onda vam je bolja opcija neka od vikend tura koju možete da nađete preko bilo koje naše turističke agencije. U Diznilendu ima i hotela, ne morate ni da ga napuštate tri dana u tom slučaju.

Cene

Ono što vas svakako zanima je cena ulaznica. Kad smo mi bili, u avgustu 2018. cena za nas troje je iznosila 190€ sa fast passom (nismo toliko platili, ispričaću kasnije), a evo sada je već 217€, plus 50€ po osobi fast pass. A fast pass morate imati inače nećete obići više od dve atrakcije. Ima ih pedesetak i podeljene su na Main Street, Adventureland, Frontierland, Fantasyland i Discoveryland. Ali, ako ste već ušli, sve dalje vam je besplatno osim hrane i pića koje ste, naravno, poneli u rancu.

To su vam osnovne informacije, a kako smo se mi proveli već sam pisao na fejsbuku pa ću ovde samo iskopirati taj status.

Nije baš sve kao u bajci

Jedino razočaranje u ova prva četiri dana Pariza, za mene je Disneyland.
Da, znam da i nije cilj da starci kao što sam ja budu oduševljeni već deca, ali radi se o tome da smo se svi toliko izmaltretirali da uopšte nisam siguran da je i moja unuka izašla iz Parka zadovoljna. Ona kaže da jeste, ali imam utisak da me u stvari teši. Zlato malo, negde u svojoj glavici kapira da ima ozbiljnu sreću što je došla ovde i da nije bilo tako jednostavno babi i dedi da joj to omoguće, pa se sve vreme trudi da bude što skromnija u svojim zahtevima.

Gužva

Disneyland nije projektovan za subotnje gužve i sve je delovalo kao apsolutni haos. Bez obzira što smo pošli izbrifovani savetima bar desetak ljudi koji su tamo već bili, pa čak i jedne devojke koja u Disneylandu radi, nismo na kraju uspeli da vidimo više od deset posto planiranog. Ne samo zbog gužve u kojoj ni fast pass ne pomaže (jer, nismo ga imali samo mi, već još polovina drugih posetilaca pa su redovi za svaku atrakciju i za slikanja sa Diznijevim zvezdama skoro pa isti i sa i bez fast passa), već i zbog, zaista za ovakvu industriju neshvatljive činjenice, da se skoro svaka atrakcija više puta u danu zatvarala zbog…

Tehnički problemi

Stojiš sat vremena i čekaš da uđeš u vozić za Nedođijju, taman pomisliš, evo još ovih desetak ispred mene pa da se malko odmorim kad sednem u vozić, ne moram ni da vidim Zvončicu, ono spiker objavi da imaju tehničke probleme i da se vratiš kasnije. I tako na nekoliko mesta. Posle sat i po čekanja u redu zaista fantastični roller coaster pokvario se na pola puta. Na vrhu one ludačke pruge samo je stao i ekipa zaposlenih je došla po nas da nas pešice izvede napolje kroz utrobu mašine. Nisu propustili da nas upozore da ne snimamo unutrašnjost, ali jesu propustili da nas makar počaste kafom i sokom. Gledano iz ove perspektive to što se desilo i nije bila baš zajebancija).

Skuuupooo

O cenama i da ne govorim, na to smo i bili pripremljeni ali opet… 3€ za malu flašicu vode ili 12€ za hot dog i krompiriće je previše. Poneli smo mi i hranu i vodu, ali flašu smo negde usput izgubili, a što se hrane tiče, svuda miriše jebiga, a mali Arapi, fala Alahu, samo jedu na sve strane i onda šta ćeš, daš i zadnji euro da bar nešto i tvoje dete dobije. Jedino je sreća što Srbin nekako, hteo ne hteo, uvek naleti na nekoga da mu pomogne da prođe malo mufte. Ulaznice smo platili duplo jeftinije nego što je regularna cena. Da toga nije bilo, Miki Maus ne bi preživeo jučerašnji dan, moja žena bi ga golim rukama zadavila.

Ali Paja Patak je car careva, što se vidi i na snimku i Disneyland je jednostavno nemoguće izbeći ako ovde dolazite sa detetom.