Lisabon – saveti za putovanje

Posle Lisabon – zašto, evo i Lisabon – kako. Nadam se da će mi zatrebati bar još jednom svi ovi podaci, pa da ih ne zaboravim.

Put do Lisabona

bečki aerdorom noćuRedovno praćenje fejsbuk stranice Wizzaira nam je opet donelo mogućnost da izuzetno jeftino stignemo do odredišta. Karte smo kupili još u decembru (za 12. mart) u vreme novogodišnjih popusta i ukupno su nas koštale 140€. Niš – Beč – Niš 25€ i Beč – Lisabon – Beč 45€ po osobi (kasnije smo imali još i Porto, Rayanairom, 60€ povratne karte od Lisabona za oboje, ali to je druga priča).

Doduše, to je značilo provesti u odlasku noć na bečkom aerodromu, ali ušteda od 150€ po osobi u odnosu na direktne letove to sasvim opravdava. Za tih 2 X 150€ smo u povratku proveli tri dana u Beču.

Bečki aerodrom važi za peti sleeping friendly aerodrom u Evropi pa i nije tako strašno. Ima onih stolica bez rukohvata po tri u redu, možeš da se ispružiš ako si bezobrazan. Mi smo iz Srbije, pristojan svet dakle, i zauzeli smo samo po jednu stolicu. Ali udobne su, a ima i kafe čitave noći na automatima. I free WiFi razbija.

Tu već možete da kupite i neku SIM karticu operatera koji radi u čitavoj EU, ako je nemate od ranije. Ja imam Vodafone i samo je dopunjujem online pre polaska. 5G interneta – 20€ i to je za dve nedelje dovoljno čak i ako maksimalno koristite telefon kao ja.

Let od Beča do Lisabona traje tri i po sata, prilično je naporno, ali zbog jednog sata vremenske razlike iako smo pošli u pola 7, stigli smo u 9 i ostao nam je čitav dan i da se odmorimo i da krenemo u obilazak Lisabona.

Smeštaj

Za nas dvoje dileme nema, airbnb uvek. A ovog puta smo izabrali najbolji stan do sada. Bolji nego što je u opisu stajalo, jer domaćini su mislili na svaku moguću sitnicu koja bi mogla da nam zatreba. Čisto, provetreno i lokacija savršena. Inače, nije loše napomenuti za manje iskusne airbnb korisnike (pored svega onoga o čemu sam već pisao) da tu postoji jedno nepisano pravilo.

Joana&Antonio, naši sjajni domaćini

Joana&Antonio, naši sjajni domaćini

Domaćin bi trebalo da vam obezbedi sve što može da vam zatreba prvog dana, dok se još ne snađete. Mislim na stvari tipa sapun, šampon, toalet papir, kafa, voda u frižideru i slično. Ali, to ne znači da ćete sve to potrošiti i ostaviti u stanu – ništa. Izdaje vam se namešten stan, ali sve što je potrošna roba obezbeđujete sami. Tako da, ono što zateknete u stanu i potrošite, valja dokupiti pre nego što iz njega izađete.

Što se lokacije u Lisabonu tiče, zavisi šta od putovanja očekujete. Ako vam je primaran noćni provod, onda Bairro Alto. Ako vam je primaran shoping, onda Avenida da Liberdade. Ako želite mir, a ne želite da se mrtvi umorni penjete uz lisabonska brda pri povratku kući, onda niži delovi Alfame. Za romantična putovanja, može i viši.

Mi smo bili u Rua da Madlena, na samoj granici Alfame, u njenom podnožju. I mislim da bolje ne može jer nam je gradski saboraćaj bio neophodan samo do Almade, Belema, Parque das Nações i udaljenih destinacija kao što su Sintra i Cascais. Dobro, koristili smo ga više, ali realno i nismo morali.

Preuzeo sam mapu sa LisbonLisboaPortugal jer mi se čini da je savršena i teško da bih sam nacrtao bolju.

lisbon-where-to-stay-map

1.Avenida da Liberdade 2.Baixa 3.Cais do Sodré 4.Chiado 5.Bairro Alto 6.Alfama and Castelo 7.Principe Real and Santos 8.Estrela 9.Graça 10.Mouraria 11. Martim Moniz, Intendente and Anjos (green metro region)

Vremenski uslovi

Temperatura je bila uglavnom oko 20 stepeni, a poslednjih dana boravka i do 24, pa sam morao farmerice da zamenim bermudama. Ali kad padne mrak, padne osetno i temperatura, za desetak stepeni. A i vetar ume da dune sa reke Tejo ili sa Atlantika, nisam baš siguran.

Ni jedan jedini kišni dan za dve nedelje nismo imali i to je pomalo i šteta, jer kažu da tek posle kiše Lisabon sine čudesnim sjajem. Što je sasvim razumljivo ako uzmete u obzir hiljade i hiljade kvadratnih metara porcelana po fasadama i trotoarima i uglačanog kamenja po istim. Kad se to nakvasi kišom pa grane sunce, sija do neba, sigurno.

Gradski saobraćaj

Metro

Odlično organizovan i postoje četiri linije (crvena, plava, žuta i zelena) koje se seku tačno tamo gde je potrebno da se seku da biste mogli da stignete u bilo koji deo grada. Radi od 6 ujutro do 1 posle ponoći, a pojedinačna karta košta 1,4€.
Ali kupite Viva Vivagem karticu odmah po dolasku (u metrou, na šalteru ili na automatu) i jedna vožnja (sa svim presedanjima, sve dok ne izađete iz metroa) će vas koštati 1,25€. Znači tražite Viva Zapping, da biste mogli da je dopunjujete, slično našim BusPlus karticama. Kartica se čekira i na ulasku i na izlasku iz metroa, što će vas u prvom momentu zbuniti, ali ne brinite, neće vam skinuti dve vožnje iako je kucate dva puta.

Ako procenite da vam kartica neće biti potrebna svaki dan, a da će biti dana kada baš, baš hoće, možete uzeti i dnevnu kartu za neograničen broj vožnji (24h od momenta kad je prvi put otkucate), čija je cena 6€ i takođe važi kako za metro, tako i za tramvaje, autobuse, feriboat i voz do Sintre ili Cascaisa. Voz za Sintru polazi sa stanice na Praca Martim Munoz, a za Cascais sa Cais do Sorde.

Autobusi

Takođe OK rešenje ako vam je stajalište blizu, mada mi se čini da je saobraćajna gužva u Lisabonu veća nego recimo u Barseloni i to ume pomalo da nervira. Ali, ako idete u Almadu, na drugu stranu reke, morate ili autobusom ili feribotom. Feribotom se brže stigne, ali prvo morate doći do reke tako da… videćete već i sami.

Tramvaji

Super su, onako baš autentični i čuvena je linija 28 kojom se možete provozati pored najvažnijih tačaka koje ćete u Lisabonu obići, a važi naravno, ista karta o kojoj sve vreme pričamo.

U poređenju sa Beogradom, taxi i uber su mnogo jeftiniji. Taxi od aerodroma košta od 15 do 20 evra, a uber da ne poveruješ… 7,5 evra nas je koštao prevoz od stana u samom centru Lisabona do aerodroma.

U prevozna sredstva treba računati i tuk – tuk električne automobile ali to je već malo džiberska varijanta za po gradu, ali u Sintri je skroz kul i tamo boljeg prevoza nema. Da, i liftovi i pokretne stepenice su ovde praktično prevozna sredstva jer će vas za minut popeti na drugo brdo i uštedeti sat vremena penjanja kaldrmom ili stepenicama. Oni su, naravno, besplatni.

Cene

Cene u samoposlugama su slične kao kod nas ali kvalitet je bolji, rekao bih. I u većim prodavnicama možete kupiti različita sveže spremljena jela na merenje. Super varijanta ako ste iznajmili stan a ne biste da gubite vreme na spremanje niti imate novac za restorane. Za petnaestak evra kupite hranu za dvoje za čitav dan i to ne da jedete paštetu i `leba, već meso, ribu ili svašta nešto što blage veze nemate šta je, ali je ukusno. Mislim, meni je bilo ukusno sve (osim oktopoda u restoranu – tu sam se opasno zeznuo), a moja žena je imala primedbe na neke malo neobične začine.

Espreso ili amerikan kafa (duži espreso) u restoranima koji nisu baš na trgovima ili drugim fancy mestima često bude 0,7 evra, a nigde nismo naišli na skuplju od 2 evra.

Pekare nisu po našem ukusu jer osim kroasana nema ničega slanog na šta smo navikli a cene su slične našima. Ipak, ne propustite da probate slane pastel de bacalhau (riba ili neko drugo meso po izboru, topljeni sir, pa sve to u testu – vrsta knedli u stvari) i slatke pastel del nata (pastels del belem).

Supe su im takođe čarobne. Jeli smo neku od pomorandže sa kikirikijem. Kad čuješ od čega je – da je ne probaš. Ali kad se usudiš da srkneš… počinje čarolija.

Restorani

Naravno ima i skupih, ali u vreme doručka i ručka uglavnom svi imaju kompletan meny (supa, izbor od dva glavna jela i desert ili đus) u visini od 10 evra. U fado restoranima znaju i da deru, ali u većini njih nije obavezno da večerate. Mada nije preskupo ako ne idete svake večeri. Recimo, večera, desert i pola litra vina budu do 15 evra u prosečnom fado restoranu. U Club de Fado koji je najbolji i najskuplji, to će vas koštati oko 30 evra.

Ako hoćete, evo daću vam i spisak proverenih restorana, ali bolje nađite neke svoje:
Fado: A Mascote da Atalaia i Sentido Probido (Bairro Alto)
Jazz: Paginas Tantas (dozvoljeno pušenje i pre ponoći)
Restorani:
– Jardim dos Sentidos (vegetarijanski)
– O Ramiro (najbolja morska hrana u Lisabonu, ali malo skuplji)
– O Bom Jardim (piletina na roštilju – jeftino)
– A Cevicheria (sardine, riba, gužva jer nije skupo)
– Sea me (morska hrana, cene oko proseka ili malo iznad)

Garderoba, obuća i te stvari su osetno jeftiniji nego kod nas, pa ako ste shoping manijaci, odvojite jedan čitav dan za ogromni Vasco de Gama shoping centar. Naravno, vodite računa šta sme u avion i do koje težine.

Suveniri

Sardine, sardine, petlovi, petlovi… na svemu mogućem iscrtani, u svim mogućim varijantama napravljeni, a najčešće od plute i keramike.

Proizvodi od plute su im inače zaštitni znak i zaista ima svačega od nje napravljenog. Ja sam kupio šešir, žena novčanik, a ćerki smo doneli tašnicu. Imaju i nakit, pa čak i cipele od plute.

U vezi sardina, na ženino insistiranje, moram da ispričam kako sam ispao glup. Dakle, imaju neke radnje (koje se često zovu i butici, a izlozi su uređeni kao izlozi najboljih svetskih brendova) u kojima se prodaju isključivo sardine na kojima piše godina. Ima ih od ne znam, 1940-e pa do ove 2019-e. I sad, poučen iskustvom iz vojske gde sam jeo i po deset godina stare konzerve, ja sam, logično, pretpostavio da su to godine proizvodnje i da su, kao recimo vino, što starije, to kvalitetnije. Ubeđivao sam ženu danima i na kraju mi je jadna poverovala. Tek poslednjeg dana, kad smo rešili da uzmemo po jednu iz godina kad smo rođeni pa šta košta neka košta, nasmejani prodavac nam je objasnio da su sardine sveže, a godina je napisana onako… da bude zanimljivo kao suvenir. I na kraju kupismo dve bez godina, čisto da probamo, a i takve konzerve su za evro jeftinije od onih na kojima piše godina. I da, jesu odlične.

Od suvenira imaju i te keramičke pločice na kojima slikaju, ali ima i pravih vajarskih dela od keramike.

Ulaznice

U prethodnom tekstu sam već opisao šta smo nas dvoje obišli i zaista malo toga se plaća. A i kad se plaća, nisu visoke cene kao u drugim metropolama.
Ulaznica za kulu Belem je 4 evra.
Za Castelo de Sao Jorge 7 evra.
Elevador de Santa Justa će vas popeti na vrh (na kojem možete da ostanete koliko vam je volja) za 5 evra.
Žičara na Parque das Nações, 3 evra u jednom pravcu, 5€ u oba.
Palacio dos Marqueses da Fronteira, za obilazak parka 5 evra, a ako hoćete i unutra, 11 evra.
Palácio Nacional da Pena u Sinri, 7 evra ako nećete da obiđete unutrašnjost, a ako hoćete, onda 12 evra.
Utakmica Lige Evrope na Benficinom Stadionu svetlosti, 25€ zapadna tribina centar.
Imate još i okeanarijum i muzeje u koje nismo išli pa neću da istražujem za vas. Ali daću vam link.
U stvari smo najviše para potrošili na ulične svirače, jer red je da ubaciš neku sitninu ako hoćeš da ih fotografišeš ili snimaš. A ima ih bezbroj.

Sve u svemu, skupo nije. Ako se organizujete recimo četvoro i nađete dvosoban stan za 50€, avionske karte po cenama kao što smo našli mi i hranite se iz prodavnice, potrošićete za deset dana možda 200 evra više nego što biste kući za isto vreme. Naravno, to je ona krajnja varijanta i svakako to sve ne ide baš tako, ali može se. Lisabon nikako nije skupa destinacija.