Barselona za početnike

Razlike među gradovima najbolje oslikava muzika koja ih karakteriše. Zbog fluktuacije stanovništva u novijoj istoriji, danas po velikim gradovima možeš da čuješ bukvalno svaku vrstu muzike, naravno. Ali temelji ostaju, iako su delimično porušeni.

Za mene je Pariz bio i ostao šansona, a Barselona flamenko.

Suptilnost, seta, pronicljivost, pažljivo uklapanje kompozicije i teksta sa ličnošću izvođača, doza gospodstva francuske šansone, nasuprot neobuzdanoj strasti flamenka. I to se ogleda u svemu. Flamenko je u eksploziji boja na ulicama Barselone i Gaudijevim zgradama bez i jednog pravog ugla. U načinu komunikacije, u činjenici da nema spavanja dok se ne padne od umora.
U načinu na koji se doživljava sport. Barselona strasno voli Barsu, a fudbal tek prati. Pariz voli fudbal, a PSG-om se ponosi.

Pariz, moj Pariz, je drugačiji od Barselone. I više me inspiriše, priznajem.

Zato je i ovaj tekst o Barseloni bitno drugačiji od prethodnog, o Parizu. Obojio sam ga fotografijama više nego rečenicama, ne umem drugačije.

Barselona generalno

Teško je naći centralni light motiv za tekst o Barseloni. Jer, ima nekoliko Barselona, da tako kažem.
Urbana, širokih bulevara i specifično osmišljenih  blokova.
Gaudijeva Barselona.
Barselona uličica ne širih od dva metra kroz koje prolaze i vozila i pešaci, a zgrada dovoljno visokih da ti se GPS svaki čas gubi.
Multikulturalna i siromašna Barselona koja ne miriše baš prijatno, ali i ona je vesela i 24 časa dnevno budna.
Barselona luksuznih hotela, restorana, jahti i noćnih klubova na obali i oko Olimpijskog sela.
Romansko – srednjevekovna Barselona Gotskog kvarta koji je tako građen da je nemoguće da se posle pola sata šetnje potpuno ne izgubiš.
A sve to zajedno je – Barselona fudbala i boga Lea Mesija.

Zašto Barselona

Hiljadu je odgovora, naravno, ali ima i jedan poseban, jako važan za nas, pedeset plus putnike. Ravna je brate, u udobnoj obući čitav grad prođeš pešice. Ima tri brda po obodima koja valja svakako obići i do njih možete prevozom, ali mi smo imali vremena. Na dva smo išli prevozom, a na jedno smo se, bogami, popeli onako. A nije ni velika. Ako je za Pariz malo i dve nedelje da obiđeš samo najvažnije za videti, za Barselonu je sasvim dovoljno sedam dana. To nikako ne znači da će vam posle tih sedam dana biti dosadno, daleko od toga. U stvari je najlepše kad završiš taj “obavezan deo” iz raznih vodiča, zapucaš u random pravcu pa gde stigneš.

Kako?

Simpatično osoblje WizzAira

Simpatično osoblje WizzAira

Više kompanija leti iz Beograda, a u vreme dok pišem ovaj tekst, najpovoljnija je AirSerbia, 120€ povratna karta. Nisu bile takve cene u novembru prošle godine kad smo mi išli, drago mi je da je ovako povoljno sada. Najjeftinije što smo našli je bio let iz Krajove, 100€ povratna karta, WizzAirom. Ako ste iz istočne Srbije i ima ko da vas preveze tih 150km do aerodroma, nije ni to loše. Još ako karte kupujete oko Nove godine, računajte na standardnih 20% popusta. Leti se neka 4 sata, malo je naporno, naročito ako ste pušač, ali boljeg načina nema. Kad smo kod toga, znajte da na El Pratu nema smoking allowed prostora. Puši u sebi i nerviraj se.

Smeštaj

Ukratko, gledajte da vam Gotski kvart bude blizu. U njemu ćete provesti najveći deo dana i naročito večeri, pa nije loše da vam stan bude na petnaestak minuta hoda. U samom Gotskom kvartu ima dosta stanova koje možete da iznajmite preko Airbnb sajta, ali su nešto skuplji. Alternative su Eixample i El Raval jer su dovoljno blizu, a osetno su jeftiniji.

Mi smo bili u El Ravalu, u centru zeleno označenog dela i većinu vremena uopšte nismo imali potrebe da koristimo nikakav prevoz. Samo, ako vam ne prija miris multikulturalizma, bolje izaberite Eixample. U El Ravalu izgleda uglavnom ovako

Šta znam… meni je prijalo, mojoj ženi manje. U svakom slučaju, sigurnost je izgleda odlična, ni najmanjih incidenata nismo imali. Malo je bučno, jer Barselona spava tek negde između 7 i 9 ujutro. U ostalo vreme bukvalno ne znaš koje je doba jer je na ulici uvek podjednak broj ljudi i podjednako glasna muzika i dovikivanje. Ali zato je tu bezbroj pekara i restorana ništa skupljih nego u Srbiji. I pijace… ali pijace su posebna priča, to ćemo kasnije.

Gradski prevoz

Još na aerodromu kupite Hola BCN kartu i mirni ste dva, tri ili pet dana. Važi za sve vrste prevoza (osim žičara) od trenutka kad je prvi put otkucate. U poređenju sa Parizom, znatno je jeftinije (od 15€ za jedan do 35€ za pet dana) i bolje organizovano. Mada, možda i nije, samo je grad puno manji pa tako deluje. U svakom slučaju, sve je čisto, nema gužvi i kašnjenja. Treba li da ponavljam da vam GMaps aplikacija rešava sve probleme oko snalaženja u prevozu? Mi smo odmah kupili Hola za pet dana, ali možda to i nije najpametnije jer od deset dana u Barseloni, više od pola nismo koristili nikakav prevoz. Vožnja žičarom (ima dve žičare, mi smo išli samo jednom od njih) je 4€, ali vredi. Evo pogleda iz žičare koja ide do brda Monžuik.

Šta videti u Barseloni

Kao i u prethodnom tekstu (a i ubuduće će biti tako), ne bih mnogo da vam preporučujem. Sve zavisi od vaših interesovanja, jer zaista ima svačega. Ako ste u Barceloni recimo sedam dana i svakog dana krenete iz centra na neku drugu stranu, vrlo je verovatno da ćete videti sve što vredi videti. I zbog konfiguracije terena nećete se previše umoriti. Mi smo u proseku prelazili po 28000 koraka dnevno. Za naših 50+ godina, idealno. A obišli smo:

Gotski kvart

Osam puta za deset dana. I zalutali jedno petnaest puta. To je pravi lavirint ulica i trgova rimskog i srednjevekovnog srca Barselone.  Možete, naravno, platiti vodiča koji će sve lepo da vam ispriča i objasni, ali gde je tu draž otkrivanja? Ništa gluplje nego da vas neko davi podacima koje imate u telefonu, a valjda ste nešto i pročitali pre polaska. Čisto da znate, GPS će da vas prevari ako se samo na njega oslonite. Ulice su uzane i krivudaju, a zgrade su prilično visoke i prave probleme pri prijemu signala. Ali ništa strašno, izaći ćete svakako, ako vam se uopšte bude izlazilo odande. Svuda oko vas su restorani, poslastičare, radnje sa suvenirima… ima gde da se zastane i odmori. Cene su otprilike kao u Beogradu.

Ulični svirači na Pla de la Seu

Centar svih dešavanja je ipak oko katedrale na Pla de la Seu. Ako volite ulične muzičare kao mi, uživaćete jer ima svega. Od wannabe Dilana, preko klasične gitare i harmonike do harfe i klavira. I operskih pevača, pa i pravih mini opereta na otvorenom. Izvođači se smenjuju na svakih recimo sat vremena. Pretpostavljam da neko negde pravi raspored da ih ne bude previše istovremeno na istom prostoru. I budite lepo vaspitani, ako ih slikate ili snimate, ubacite neki evro prethodno. Ima uličnih svirača i na obali, naročito vikendom, ali nisu tako zanimljivi.

 La Rambla

Verovatno najpoznatija i najprometnija ulica u Barseloni. Po sredini je široka pešačka zona sa drvoredom, a svuda okolo restorani i prodavnice. Ima svega, a najviše crveno-plavih dresova sa brojem 10. Iako Argentinac, Leo Mesi je nekrunisani kralj Barselone. A nije isključeno da ga i krunišu jednog dana. La Rambla počinje na Trgu Katalonija i blago se spušta sve do mora. Brzim korakom se može preći za nešto više od pola sata, ali ne računajte da će vam biti dovoljno ni dva. Budući da ćete usput morati da odmarate, da napomenem da Katalonci ne znaju šta je duži espreso niti ima šanse da im objasnite. Najbliže tome je amerikano i to uglavnom ispadne OK zamena. Ali meni je tamo sve bilo lepo, daleko bilo da pravim pitanje zbog kafe.

Park Guelj

I do njega možete pešice, bez brige. Ali svakako kupite ulaznice online, gužve su bez obzira da li je glavna sezona ili novembar mesec. Da vam ne prepričavam sada istoriju parka, skinite Park Güell – Official Guide aplikaciju, imate tamo audio vodiča za sve što je bitno. Ponesite vodu u flašicama, našetaćete se, a jedini restoran u parku ubija cenama. Ako ujutro krenete u park Guelj, ostaće vam sasvim dovoljno vremena da se (takođe pešice) spustite do mora. Ispunićete tako jedan perfektan dan u Barseloni.

Barceloneta i ostalo na obali

Prednost putovanja van sezone je svakako to što nema gužvi, a kažu da na ovoj čuvenoj plaži ume da bude pakleno. Ovako, na temperaturi od dvadesetak stepeni (svih deset dana smo imali takvo vreme) je predivno. Restorani su takođe odlični. Na samoj plaži su onako baš skupi, ali kad krenete prema spomeniku Kolumbu situacija se menja. Naišli smo na restoran u kojem je kompletan meni bio 12€. A to znači, predjelo cezar salata, glavno jelo bakalar ili teleća šnicla i dezert krema catalana i kafa. Za te pare nema ni u Boru, realno. Ima neka priča, zašto šezdeset metara visoki Kolumbo pokazuje prstom na Sardiniju a ne na Ameriku, ali sam zaboravio. Googlajte ako vas zanima.

Don Kihot

Na obali…

su vam takođe i okeanarium i Pomorski muzej, pa ako volite izvolte. I javite kako je bilo, nas je mrzelo da ulazimo. Više nas je zanimala buvlja pijaca pored Kolumba, ima divnih stvari da se nađu po prihvatljivim cenama. Ja kupio statuu Don Kihota, jel da je super?

Inače, na moru ćete svakako biti više puta. Ako ne namerno, onda dok pokušavate da se iskobeljate iz Gotskog kvarta koji sa južne strane baš tu i počinje.

Monžuik

Park, zamak i brdo. Sve se zove Monžuik. Nalazi se u zapadnom delu grada, tačno iznad luke i odatle ćete lepo videti koliko je ta luka stvarno velika. Znači, s jedne strane imate pogled na luku, s druge strane na grad. Mi smo bili tamo u penzionersko vreme, prepodne, a kažu da ne znaš da li je lepši izlazak ili zalazak sunca. To je jedna od retkih stvari koje smo u Barseloni propustili i da nam je baš žao. Do brda možete gradskim autobusom, uspinjačom, a možete i pešice. Kad smo mi mogli, moći ćete i vi. Isprazinte memorijske kartice pre polaska, gore ćete najviše fotografija da napravite.

Búnquers del Carmel

Odavde je pogled možda još lepši nego sa Monžuika jer se vidi čak i Atlantski okean. Tu je bilo neko utvrđenje, sada su ruševine i turistička atrakcija. Ali nema gde ni voda da se natoči, a kamoli da se popije kafa. Ni na brdu ni nigde blizu. Znači, voda i hrana u rancu i ne idite pešice do gore.

Tibidabo

Na vrhu je zamak i park sa atrakcijama tipa rollercoaster i slično. A usput vile i manji zamkovi pa bih rekao da je u pitanju barselonsko Dedinje. I odatle je zanimljiv pogled ali ne bismo gubili vreme da smo znali kako tačno izgleda.

Gaudijeve građevine, Miroove skulpture

Svuda su oko vas. Zgrade, fontane, trgovi, i već spomenuti park Guelj. Dve su čuvene kuće La Casa Batlló i La Casa Mila. Obe su u centru i nećete da ih promašite, ne morate da ih planirate. Samo ćete u jednom trenutku da kažete, jao  vidi onu zgradu, nigde prav ugao, aj da vidimo šta je to. U Gotskom kvartu ima trgova i fontana koje je radio Gaudi, prepoznaćete ih lako jer njegov stil ne može da se kopira. Miroove skuplture i slike možete pogledati u muzeju koji nosi njegovo ime, ali ima ih i po gradu. Jedan čitav park se tako zove i najveća i najzanimljivija skupltura je baš u njemu.

Sagrada Familia

Pazi kad sto pedest godina ne mogu jednu crkvu da završe. Počeo Fransesk de Paula del Viljar, nastavio Gaudi, a danas radi čitav tim arhitekata. Za toliko godina mi smo bre načičkali Frušku Goru manastirima. I opet, pola sveta dođe tamo da gleda skele i gluposti. Šala na stranu, mene baš nije impresionirala. U stvari nije izbliza, jer i nema ugla iz kojeg možeš da je pogledaš ljudski. Najbolje se vidi iz parka Guelj, ako imate aparat sa dobrim zumom. Jedna od fotki napravljena je baš odatle, prepoznaćete koja.

Magična fontana

Kao i svaki prosečan Japanac, snimio sam je lepo, pa pogledajte i sami. YouTube mi je obrisao snimak uz muziku Fredija Merkjurija i Monesrat Kabalje zbog fuckin autorskih prava, ali i ovaj je spektakularan. Niko se nije iz Barselone vratio a da nju nije video. Em prelepo, em besplatno. Ali ne radi svakog dana, a raspored zavisi od sezone. Pa prvo proverite, nemojte samo da zapucate tamo ko muva bez glave. Ono što ćete viditi preko fontane je prelepi Trg Španija, pa obratite malo pažnju i na njega.

Park Lavirint

Lepo, besplatno a, kao što se iz priloga može videti, ume da bude i korisno mesto.

Pijace

Namerno nisam napisao Mercat de la Boqueria jer ona je samo najveća i najpoznatija. I najskuplja.  To smo, nažalost, tek pretposlednjeg dana shvatili. Jer ova nam je bila blizu pa smo tamo uglavnom i pazarili, ali sličnih pijaca ima svuda po Barseloni. I sve su fantastične, verujem da u svetu nema mnogo takvih. Najpoznatije su po morskim plodovima jer bukvalno ne postoji u moru nešto jestivo a da ne možete ovde da nađete i kupite. Ali ima i čuvenih katalonskih pršuta, sireva, poslastica da ti pamet stane… I ne moraš da nosiš kući da spremaš ako te mrzi. Na licu mesta ti spreme šta hoćeš.
Ako me neko pita da li bih mogao u Barseloni da živim… uz ovakve pijace, naravno da je odgovor – još kako bih mogao.
Mislim da sam završio sa mestima koje smo obišli, a kad sam već stao kod pijace, u sledećem delu ćemo da pričamo o hrani.

Hrana i piće u Barseloni

Tapasi, puelja, morski plodovi, naročito pulpo. Od pića vina, Cava je najčuvenije. Ili pivo, koje ovde zovu Cerveza. Ili vermut. Ili ništa, kao ja. Imaju neke tradicionalne poslastice kao što je crema catalana, mel i mató, castanyes i moniatos ili pastisset i sve ih valja probati.
tapas moroTapasi su svi OK osim tapas moro (na slici) koji, ako nemate čelične zube, možete samo da gledate. To je mesecima sušena, usoljena svinjska koža. Kažu specijalitet, ali moja žena i ja smo ostali gladni te večeri. Puelja vam je fensi pilav kakav ste jeli i kući, ništa posebno samo po sebi, ali sa morskim plodovima razbija. Pulpo je hobotnica i to je nešto što se ne propušta u Barseloni.

Restorani

Uglavnom nisu skupi, a budući da nam je to bilo putovanje koje je usledilo posle Pariza gde smo zbog cena  živeli ne “pašteti i hlebu”, rešili smo da se opustimo. Dakle, posećivali smo ih prilično često pa evo mogu i spisak da vam dam.

Maitea Taberna
Tickets
Bar Ramón
Els Sortidors del Parlament
Quimet & Quimet
Zona d’Ombra

Suveniri

Ako vas u prodavnici suvenira pitaju odakle ste, pa kad kažete da ste iz Srbije, odmah ponude 50% popusta, znajte da lažu. Da li bi vam i da ste Amerikanac, a prva cena je ionako duplo veća od one do koje možete doći cenkanjem.
Suveniri nisu bog zna šta. Imaju one figurice “caganere” i oni su baš autentično katalonski, minijature spomenika i tako… možda je najzanimljiviji melting clock, ali oni koji zaista rade su i poprilično skupi. Garderoba i obuća nisu ništa skuplji nego kod nas a svakako je izbor veći. O kvalitetu i da ne govorimo.

Barselona na ulicama

Inače, građani Barselone baš vole da protestuju. Ne samo ono oko zahteva za otcepljenje od Španije, oni stalno nešto protestuju. Organizacija je sjajna, uvek bude veselo i zanimljivo, puno performansa. Pola grada ide u koloni, igraju, pevaju, zezaju se… Prosto ne znaš da li stvarno protestuju ili zabavljaju turiste. Mi smo naišli na neke ekološke, pola sata nismo prešli ulicu. Mogli smo, nudili nam iz kolone da naprave prolaz, ali nismo hteli. Bez brige Barselonci, i kod nas se šeta i protestuje, znamo red.

Par napomena za kraj

U Barseloni nemaš gde da popiješ kafu i prelistaš štampu između 7 i 9 ujutro, kao što je normalan penzioner u Srbiji navikao. U stvari, u to vreme ne možeš ništa osim da spavaš jer na ulicama su samo đubretari i grupice matorih Balkanaca i Švaba koji su tek stigli pa još nisu shvatili.

To što možeš u jednom skoku da pređeš do izloga preko puta, ne znači da između ne prolaze automobili, podsećajte suprugu često na to.

Dobar dan se kaže bona tarda (mada je češće “hola”), doviđenja adeu, a hvala gracies.

Vi ne navijate za Real.

Vi ne navijate za bilo koga osim Barse, ako taj tim uskoro dolazi na Camp Nou. Koji, btw, nisam želeo da obiđem. Ne mogu prazne stadione, a ulaznice za utakmice su preskupe.